Japanska prepelica poznata i kao Coturnix Prepelica (Coturnix Japaonica), pripada redu fazana ili pravih koka (Phasinidae), redu kokoske (Galifomes). U životu čovečanstva japanska prepelica aktivnu ulogu je počela da igra još 12. veku. Postojbina joj je istočna Azija, Japan.
Pripitomljena je prvo zbog pevanja a potom i zbog mesa koje je jeo i japanski car da bih lakše podneo tuberkulozu. Meso i jaja japanske prepelice su sačinjavali deo trpeze egipatskih faraona, a njihova lekovitost u Kini i Japanu je već vekovima poznata.
Ova ptica poseduje izuzetan metabolizam. Spadaju među njotporniju ptičiju vrstu, jer imaju veoma jak imunitet.
Pravi je prirodni fenomen u odnosu na ljude i druga živa bića.
Umiru isključivo od fizičkih oštećenja i starosti. Jedino joj mogu nauditi prirodni neprijatelji kao što su orao, jastreb, vuk, lisica i drugi sitniji grabljivci. . . Zbog lekovitosti jaja i mesa japanska prepelica se uzgaja najviše u Japanu, zatim Kini, Koreji, Rusiji, Češkoj, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, SAD. . .
Svoju aktivnu ulogu ona nastavlja da igra danas u industriji i naučnim istraživanjima. Početkom 1900-ih, počelo je veštačko uzgajanje većih razmera u cilju proizvodnje mesa i jaja. U naučnim istaživanjima ima široku primenu u oblasti genetike, ishrane, fiziologije, patologije, embrionologije, raka. . .
Japanski naučnici su u svojim eksperimentima dokazali veliku regenerativnu sposobnost ovih ptica, naime malom dozom radijacije ozračene su kokoške i prepelice. Posle svega mesec dana kokošija jaja su zadržala radioaktivnost, dok su prepeličija jaja bila potpuno zdrava. Takođe su eksperientisali sa bakterijom salmonele koja napada sve što jedemo, a prvenstveno mleko, meso, sir i jaja. Salmonela se razvija na temperaturi od 8 stepeni Celzijusa i višoj. Naša telesna temperatura 36-37 stepeni je idealna za njen razvoj. Na sobnu temperaturu (22-23 stepena) su stavljena jaja od prepelice i kokošija jaja. Salmonela je kokošija jaja napala samo posle 6-7dana a prepeličija tek nakon 17-18dana. U nekoliko sovjetskih i ruskih brodova kao što su Bion5, satelit Saljut 6 i Mir svemirskim stanicama prepelice su obišle zemlju. Marta 1990. godine na svemirskoj stanici Mir su uspešno inkubirana i izležena jaja prepelice. Jedan broj naučnika tvrdi da će prepelica, zbog relativno lake i brze reprodukcije, ukoliko dođe do globalne krize u proizvodnji hrane, spasiti čovečanstvo od gladi.