Japanske prepelice nisu probirljive u pogledu ishrane, njihovo držanje i uzgoj su veoma jednostavni. Ali da bi se obezbedio normalan rast i razvoj prepelica, hrana je jedan od najvažnijih uslova koji treba zadovoljiti. Ona treba da bude kvalitetna i pravilno odmerena. Ako je hrana kompletna i bogata nutritivnim vrednostima obezbezbediće brži rast, reprodukciju i nošenje jaja.
Prepelice bi dnevno trebale da pojedu 23-25gr hrane po ptici, i to raspoređeno uviše obroka. Recimo tri puta dnevno u 6h ujutro zatim 14h popodne i 20h uveče. Između obroka je poželjno da im se daje sitno iseckana trava, listovi kupusa, kopriva, maslačak, blitva, salata, detelina zatim rendana jabuka, šargarepa, naklijala pšenica, bareni pirinač.....Tako obogaćenom ishanom se postiže produktivnost i bolji kvalitet jaja . Takva jaja imaju veću lekovitu vrednost.
Prepelice imaju veliku potrebu za proteinima, pa pilićima već sa četiri nedelje starosti treba davati hranu sa 24% proteina ako ih gajimo za priplod i proizvodnju jaja. Ali ako prepelice gajimo za tov od početka pa do kraja tova daje im se hrana sa 20% proteina.
Promena hrane mora biti postepena. Tako da hrani za piliće koju smo do tada davali treba dodavati hranu za koke nosilje i to prvi dan u odnosu 60:40, drugog dana 50:50, trećeg 40:60 i tako do trenutka kada će hrana za nosilje biti u razmeri 100%. Proteini su potrebni za rast i proizvodnju jaja, oni se moraju obezbediti iz visoko kvalitetnog izvora.
Ishrana japanskih prepelica
Kvalitet proteina zavisi od sastava amino-kiselina u hrani, kao i prisustva tih amino-kiselina u probavnom traktu prepelice za vreme varenja. Oni su sastavljeni do većeg broja amino-kiselina. Prilikom ishrane oni se unose u organizam i razlažu se umino-kiseline koje ulaze u krvotok. Putem krvotoka ulaze u tkiva raznih organa i oni uzimaju amino-kiseline koje su im potrebneza pravilno funkcionisanje. Nedostatak samo jedne amino-kiseline može poremetiti iskorišćavanje svih ostalih amino-kiselina. Ali ako je ona zamenljiva, hranljiva vrednost proteina se ne menja. Aminokiselinski sastav tkiva prepelica je isti kao i proteini životinjskog porekla. Međutim upotreba komponenti životinjskog porekla u gotovim smešama je zabranjena pazbog toga u ishrani prepelica treba dodati i po kojeg crvića, glistu i sl.
Visoko proteinska hrana su riblje brašno, sojino brašno i obrano mleko, pogotovo je potrebna malim prepelicama. Ako je ishrana bazirana isključivo na biljnim proteinima mora se dodavati Di Ca P (dikalcijum fosfat). Hrani se dodaje 3% dikalcijum fosfata, a u letnjem periodu kada je unos hrane nešto smanjen dodaje se i 3,9% dikalcijum fosfata.
Pored proteina japanskoj prepelici su potrebni ugljeni hidrati, masti, voda, minerali i vitamini.
Čista, sveža voda je je ipak najneophodnija, mora biti konstantno obezbeđena, a naročito u letnjem periodu potrebno je dvosruko više vode u odnosu na hranu.
Među prepelicama vlada izražena hijerarhija, jače prepelice potiskuju slabije pa je zato dovoljna dužina hranilice takođe veoma bitna. Veoma je važno da hrana bude sveža i da se drži u posudama sa poklopcima koje se dobro zatvaraju, u čistim i hladnim prostorijama. Ne treba hranu skladištiti duže od 8 nedjelja jer tada gubi vitamine i podložna je kvarenju, naročito u letnjem periodu.
Ishana japanskih prepelica koje nose jaja
Prepelice su izuzetne nosilje i nose oko 300 jaja godišnje. Da bi prepelice svakodnevno nosile jaja potrebna im je dobro izbalansirana visokokvalitetna hrana. Hrana za koke nosilje koja se često daje prepelicama nije dovoljna da zadovolji potrebe prepelica za mineralima i vitaminima. Potrebe za proteinima kod prepelica nosilja su 22%, kalcijumom najmanje 2,8%, korisnim fosforom min. 0,6% i energijom min. 25000 kcal/kg. Ovako sastavljena hrana u potpunosti zadovoljava potrebe prepelica nosilja. Jedino što je zimi potreba za energijom nešto veća pa treba povećati udeo žitarica u hrani.
Mladim prepelicama koje tek pronose treba puno vitamina A ,C i fosfora a njih najviše ima u svežoj detelini, koju treba iseckati i davati prepelicama zajedno sa jabukama , šargarepom ... Treba im davati što češće jer prepelice unose hrane samo koliko im je potrebno ne postoji mogućnost da se prejedu.
Osnovnu hranu za prepelice čini kukuruz, pšenica, riblje brašno, mesno brašno, obrano mleko, dehidrirana lucerka, kvasac, mineralne soli, vitamin A i D3, kompletna doza B i C vitamina, protein i masnoća. Jedna od takvih receptura je i sledeća:
| Sastojak | Količina |
|---|---|
| Kukuruz | 46kg |
| Soja | 30kg |
| Suncokret | 5kg |
| Lucerka | 3kg |
| Kvasac | 1kg |
| Riblje brašno | 1,5kg |
| Jestivo ulje | 4kg |
| Stočna kreda | 10kg |
| DKF | 3kg |
| Premix 1% | 1kg |
| Premix 3% | 1kg |
| Ovas | 3kg |
Pored hrane sve ptice pa tako i prepelice moraju imati u hrani i grit, pesak ili sitne kamenčiće. Prepelice u prirodi jedu crviće, semenke, travu i upravo tada one same nađu šljunak ili pesak koji im pomaže u varenju hrane. Zbog toga u farmskim uslovima gajenja prepelice moraju imati grit kao dodatak hrani ili se može sipati u posebne posude odakle će ga prepelice same uzimati.
Iako je dobar izvor kalcijuma i minerala ne treba ga davati pilićima do šeste nedelje starosti. Ali ga obavezno treba davati prepelicama nosiljama. Pri mešanju hrane treba dodavati grit sa mlevenim školjkama jer se tako sprečava nošenje jaja sa mekanom ljuskom.